Mračni nagoni u Ljudskoj prirodi kao stalna tema
stvaralaštva
Komparativni pristup: Šekspir "Magbet"; Ju Nesbe "Magbet", krv će biti krvlju plaćena; filmska umetnost
15.5.2023.
TEMA časa
|
Činjenica da je Ju Nesbe zadržao isti broj likova, njihova imena i uloge, ukazuje na to da je tema tamnih nagona u ljudskoj prirodi ostala stalni predmet interesovanja i u savremenoj književnosti . Čitajući oba dela, a zahvaljujući i svetu filma, postaje jasno da su se određena pitanja, koje muče likove, održala kroz dug period, te da imaju primenu i reinterpretaciju u današnjoj umetnosti.
Pored opšte dekadencije društva na čijem čelu se nalaze pohlepni i oni željni apsolutne kontrole, izdvaja se još jedna, značajna tema, a to je zlo u čoveku. Na uglednom času, bavićemo se upravo ovom pojavom. Šta je to zlo u čoveku? Gde su granice ljudskog zla i da li ih sami postavljamo? Koliko kontrole čovek ima nad samim sobom i kako se ponaša kada je izgubi? |
Maša Mijatović 3/2
Ivona Raković 3/2 |
Kratko o piscima
|
| ||||
mapa zločina
|
|
Dunja Mitić 3/1
Katarina Aničić 3/1 | ||||
Manipulacija i uticaj žene kod Šekspira
Nađa Nikolajev Ćirić 3/2
Milica Savić 3/2
Ledi Magbet je jedna od Šekspirovih najpoznatijih i najstrašnijih ženskih likova. Kada je prvi put vidimo, ona već planira Dankanovo ubistvo, a jača je, nemilosrdnija i ambicioznija od svog muža. Čini se da je potpuno svesna ovoga i zna da će morati da natera Magbeta da počini najveće zlodelo od svih, ubistvo. Kroz Šekspirovu tragičnu dramu, tema ambicije se stalno pokreće, a lik koji na početku pokazuje najviše ambicija od bilo kog drugog jeste ledi Magbet. Mnogi Šekspirovi ženski likovi takođe su bili željni da steknu moć, međutim, sticanje moći nije bilo tako dostižno kao što je to bilo za muškarce. Žene nisu sticale liderske uloge tako lako kao suprotan pol. Ledi Magbet iz „Magbeta“, Rozalinda iz „Kako vam drago“ i Tamora iz „Tita Andronika“ su sve primeri žena koje su preduzele akciju da kontrolišu svoje živote i živote onih oko sebe. Ledi Magbet je jedan od najdinamičnijih likova u celom Šekspiru jer nijedan drugi lik nije toliko manipulativan kao ona. U prvoj polovini Magbeta, ledi Magbet je ta koja sebe stavlja u poziciju moći preuzimajući vođstvo u odluci ubistva Dankana. Da bi stekla svoju superiornost, ledi Magbet ne samo da otvoreno odbacuje svoju ženstvenost, već i pomisao na pripadnost bilo kom polu. Ona smatra da je jedina stvar koja je drži od „najveće okrutnosti“ to što je žena. Kao žena, spolja izgleda nevina, ali je zapravo kreator celog plana. To joj omogućava da odmah dobije nadmoć nad svojim mužem. Ledi Magbet neprestano ima snagu nad Magbetom jer umanjuje njegovu muškost i njenu ženstvenost. Izjavljujući svoju spremnost da ubije svoje dete, ledi Magbet zapravo okončava svaku šansu za Magbetovu lozu.
Međutim, ona ne koristi direktno svoju ženstvenost da kontroliše Magbeta, već traži izlaz iz zamke ženskog roda.
Magbet je od snažnog, poštovanog čoveka postao hladan, bezdušan, neustrašivi ubica, dok je ledi Magbet od jake volje i kontrole postala uplašena i paranoična žrtva svojih dela. Magbet je opisan kao hrabar ratnik, koga su drugi, uključujući Dankana, veoma poštovali. Međutim, kada ga vidimo sa ledi Magbet, dolazi do suptilnog pokoravanja. Ledi Magbet lako kontroliše Magbeta; na primer, kada sazna za proročanstvo veštica, jasno je koncentrisana na mogućnost da uzurpira krunu Škotskoj ili kada ledi Magbet kaže:
,,O, dođite, vi duhovi, što pravac mislima ubilačkim dajete,
pa mene pola moga lišite i svirepošću najstrašnijom
svu me od glave pa do pete ispunite“.
Sa tim, ona kroz govor o prirodnom polu, pokušava da pokaže više autoriteta postajući ,,muževna“.Prekretnica u njihovoj vezi je kada ledi Makbet kaže:
,,Obojene su ruke moje sad kao i vaše,
al' da tako belo srce mi bude stidim se“,
gde ona kritikuje očigledan nedostatak muževnosti Magbeta. Šekspir pokazuje njen nedostatak podrške svom mužu jer je bela tradicionalno čista boja, povezana sa nevinošću i zbog toga ove asocijacije boja prikazuju Magbeta kao sliku slabosti, zavisnosti i kukavičluka. Koncept krivice je simbolizovan kroz krv na Magbetovim rukama i on veruje da su mu ruke i duša zauvek umrljane krivicom.
Ledi Magbet je jedna od Šekspirovih najpoznatijih i najstrašnijih ženskih likova. Kada je prvi put vidimo, ona već planira Dankanovo ubistvo, a jača je, nemilosrdnija i ambicioznija od svog muža. Čini se da je potpuno svesna ovoga i zna da će morati da natera Magbeta da počini najveće zlodelo od svih, ubistvo. Kroz Šekspirovu tragičnu dramu, tema ambicije se stalno pokreće, a lik koji na početku pokazuje najviše ambicija od bilo kog drugog jeste ledi Magbet. Mnogi Šekspirovi ženski likovi takođe su bili željni da steknu moć, međutim, sticanje moći nije bilo tako dostižno kao što je to bilo za muškarce. Žene nisu sticale liderske uloge tako lako kao suprotan pol. Ledi Magbet iz „Magbeta“, Rozalinda iz „Kako vam drago“ i Tamora iz „Tita Andronika“ su sve primeri žena koje su preduzele akciju da kontrolišu svoje živote i živote onih oko sebe. Ledi Magbet je jedan od najdinamičnijih likova u celom Šekspiru jer nijedan drugi lik nije toliko manipulativan kao ona. U prvoj polovini Magbeta, ledi Magbet je ta koja sebe stavlja u poziciju moći preuzimajući vođstvo u odluci ubistva Dankana. Da bi stekla svoju superiornost, ledi Magbet ne samo da otvoreno odbacuje svoju ženstvenost, već i pomisao na pripadnost bilo kom polu. Ona smatra da je jedina stvar koja je drži od „najveće okrutnosti“ to što je žena. Kao žena, spolja izgleda nevina, ali je zapravo kreator celog plana. To joj omogućava da odmah dobije nadmoć nad svojim mužem. Ledi Magbet neprestano ima snagu nad Magbetom jer umanjuje njegovu muškost i njenu ženstvenost. Izjavljujući svoju spremnost da ubije svoje dete, ledi Magbet zapravo okončava svaku šansu za Magbetovu lozu.
Međutim, ona ne koristi direktno svoju ženstvenost da kontroliše Magbeta, već traži izlaz iz zamke ženskog roda.
Magbet je od snažnog, poštovanog čoveka postao hladan, bezdušan, neustrašivi ubica, dok je ledi Magbet od jake volje i kontrole postala uplašena i paranoična žrtva svojih dela. Magbet je opisan kao hrabar ratnik, koga su drugi, uključujući Dankana, veoma poštovali. Međutim, kada ga vidimo sa ledi Magbet, dolazi do suptilnog pokoravanja. Ledi Magbet lako kontroliše Magbeta; na primer, kada sazna za proročanstvo veštica, jasno je koncentrisana na mogućnost da uzurpira krunu Škotskoj ili kada ledi Magbet kaže:
,,O, dođite, vi duhovi, što pravac mislima ubilačkim dajete,
pa mene pola moga lišite i svirepošću najstrašnijom
svu me od glave pa do pete ispunite“.
Sa tim, ona kroz govor o prirodnom polu, pokušava da pokaže više autoriteta postajući ,,muževna“.Prekretnica u njihovoj vezi je kada ledi Makbet kaže:
,,Obojene su ruke moje sad kao i vaše,
al' da tako belo srce mi bude stidim se“,
gde ona kritikuje očigledan nedostatak muževnosti Magbeta. Šekspir pokazuje njen nedostatak podrške svom mužu jer je bela tradicionalno čista boja, povezana sa nevinošću i zbog toga ove asocijacije boja prikazuju Magbeta kao sliku slabosti, zavisnosti i kukavičluka. Koncept krivice je simbolizovan kroz krv na Magbetovim rukama i on veruje da su mu ruke i duša zauvek umrljane krivicom.
Mihailo Ljubenović 3/1
Proročanstvo veštica i pritisak ledi Magbet dovoljni su da ubede Magbeta da mora da ubije kralja da bi dobio na važnosti i time postao „pravi“ muškarac. Snage ledi Magbet i veštica stvaraju gladne moći, degradirajući Magbeta jer ga ubeđuju da mora biti nasilan da bi bio vredan „titule“ muškarca. Doduše, kada Magbet ubije Dankana, moć ledi Magbet brzo se smanjuje. Sada kada on ima mušku snagu, uloga ledi Magbet se vraća na stereotipnu ženu. Ona je od uloge zaverenika planova svedena na gledaoca, a Magbet počinje da je izoluje od ostalih događaja u predstavi. Njen muž počinje da je otuđuje od svoje moći, što je na kraju izluđuje. Kada je ignorisala svoju ženstvenost, imala je potpunu vlast nad Magbetom i on je zavisio od nje. Kada je počela da se oseća krivom za svoje zločine, izgubila je kontrolu i ubila se, postajući nevažna za sada moćnog Magbeta.
|
Poslušajte dve scene manipulacije iz savremenog romana u podkastima u izvođenju Milice kao Ledi i Alekse kao Magbeta. |
Milica Despotović 3/1
Aleksa Banduka 3/2 Andrea Bugarić 3/1 |
|
| ||||
telo kao instrument manipulacije u savremenom romanu
|
Anđela Milošević 3/2
Jovana Gerzić 3/2 |
|
|
| ||||
uticaj natprirodnih sila kod šekspira i otelotvoreno zlo kod nesbea
|
Elena Janković 3/2
Mina Zagorac 3/2 Katarina Aničić 3/1 | ||||||
kako zlo rađa novo zlo?
|
Magbet ispituje prirodu zla i pokvarenost ljudske duše. U Magbetu je zlo suprotno ljudskosti, odstupanje od onoga što je prirodno za čovečanstvo, ali zlo potiče iz ljudskog srca.
Reči veštica ne zavode Magbeta. On je prinuđen sopstvenom ambicijom i nemilosrdnošću svoje žene. Zlo Magbeta i Ledi Magbet je toliko veliko da na kraju uništava i jedno i drugo. Ljudska duša ne može da podnese takvo zlo. Ovako ili onako zlo uništava dušu. Delo se usredsređuje na likove čije težnje i želja za moći teraju na zla dela. Šekspir ih je koristio da bi pokazao u kojoj meri moć vodi do zlih želja i privlači najgore. Magbet preuzima tron, ali ne i njegove odgovornosti koristeći moć isključivo za sebe, popustljiv je i lenj u svojoj vladavini. Njegova ličnost se menja, postaje arogantan i vređa svoje podanike. Zlo utiče na Makbetovu ličnost, postupke i živote svih oko njega. Ovo delo govori o zlu u nama, ne van nas. Kada ljudi počine zločin, često se osećaju prisiljeni da počine još zločina kako bi prikrili svoje postupke ili da bi se osvetili. Ovaj ciklus zla može se nastaviti dok neko ne prekine taj lanac Priroda zla je složena i može biti privlačna i zavodljiva. Šekspir takođe pokazuje da zločin ima posledice i da oni koji počine zločine na kraju plaćaju cenu za svoje postupke. Magbet i Ledi Magbet su na kraju kažnjeni zbog svojih zločina, što sugeriše da je zlo na kraju uništitelj ljudske duše i da je autodestruktivno. Zlo je negacija ljudske prirode i na čoveku je da to shvati zarad opstanka sveta. Magbetov pad ne počinje ubistvom, već samom pomisli na njega. Šekspir, svojom dramom Magbet, prikazuje kako bitka za vlast uvlači u vrtlog nemira i ratova celu zemlju, kako se sudbina istaknutog pojedinca odražava i na sudbinu države. Ova tragedija ne govori samo o uspinjanju na presto rukama umrljanim krvlju, vec duboko svedoči o patologiji zločina: prvo ubistvo nikada nije poslednje, nasilje rađa novo nasilje. Da li junaka koji se vodi predskazanjima možemo donekle razrešiti odgovornosti za učinjeno? Da li ga mozemo pravdati pretpostavkom da je bio žrtva demonskih sila? Ono što zasigurno mozemo reći je da Magbet, u susretu sa vesticama, budi nečasnu ambiciju koja je vec postojala od pre. Ženski uticaj ledi Magbet, nije u stanju da stvori ambiciju tamo gde je nema, ali može da je probudi i podstakne na delovanje. |
Valentina Radomirović 3/2
Sofija Paković 3/2 |
funkcija prostora i vremena u delima
|
|
Nađa Nikolajev Ćirić 3/2
Dunja Mitić 3/1 Jana Savić 3/2 Katarina Miković 3/2 | ||||
Nesbeov "ukleti" grad
"Tomorrow, and tomorrow, and tomorrow..."
Mihailo Ljubenović 3/1
utisci jednog posmatrača |
Vera Bursać 3/1
|
| magbet_-_utisci.pdf |
Obrada video materijala: Vuk Stojiljković 1/10
Prezentacija
Galerija
Izvori:
- Jo Nesbo, Macbeth Live@The National Theatre, Penguin Books, April 4, 2014, YouTube Video <https://www.youtube.com/live/MsbvUVbDPYk?feature=share>
- Magbet, Ju Nesbe, Magbet – Ju Nesbe - Stsh's Book Corner, http://stshbook.blogspot.com/2018/10/magbet-ju-nesbe.html, accessed Dec 27,2022
- Marija V.Ljubinković, ROMAN MAGBET JUA NESBEA I REDEFINISANJE SHVATANJA PRIVLAČNOSTI ŠEKSPIROVIH
NEGATIVNIH JUNAKA – HERMENEUTIČKI I KRIMINOLOŠKI PRISTUP, Kriminalističko-policijski univerzitet, https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1821-0686/2020/1821-06862013134L.pdf, accessed Dec 27,2022 - Lovac u žitu, Magbet, 14.8.2019, https://sputnjik1.wordpress.com/2019/08/14/magbet/, accessed Dec 27,2022
- Bethanne Patrick, Jo Nesbo Gives 'Macbeth' A Gritty, Action-Packed Update, April 12, 2018, https://www.wfdd.org/story/jo-nesbo-gives-macbeth-gritty-action-packed-update, accessed Dec 30, 2022
- The Guardian, Alexander Larman, April 1, 2018,, Macbeth by Jo Nesbø review – something noirish this way comes, https://www.theguardian.com/books/2018/apr/01/macbeth-jo-nesbo-review-shakespeare-retelling-thriller-random-house#:~:text=Only%20a%20brief%20statement%20by,that%20will%20please%20Nesb%C3%B8%20fans, accessed January 3, 2023
- The Guardian, Steven Poole, 12 Apr 2018, Macbeth by Jo Nesbo review-Shakespeare reimagined, https://www.theguardian.com/books/2018/apr/11/macbeth-jo-nesbo-review, accessed January 4, 2023
- European Literature Network, Jun3, 13, 2018, #RivetingReviews: Max Easterman reviews MACBETH by Jo Nesbø, https://www.eurolitnetwork.com/rivetingreviews-max-easterman-reviews-macbeth-by-jo-nesbo/, accessed January 10th, 2023
- The CBTB, April 8, 2018, BOOK REVIEW: MACBETH BY JO NESBØ, http://crimebythebook.com/blog/2018/4/8/book-review-macbeth-by-jo-nesbo, accessed Feb.2, 2023
- The New York Times, April 16, 2018, Jo Nesbo Sculpts ‘Macbeth’ Into Shadowy Crime Noir, https://www.nytimes.com/2018/04/16/books/review/jo-nesbo-macbeth.html, accessed Feb 10, 2023
- Mark Birch, (Nov 13, 2018), Macbeth Act 1 Scene 5 Part 1 analysis and revision, [Video], YouTube, https://youtu.be/4qcg5kj7xL4
- Mark Birch, (Nov 16, 2018), Macbeth Act 1 Scene 5 Part 2 analysis and revision, [Video], YouTube,https://youtu.be/PqJxAoCv3Pc
- RSC Shakespeare Learning Zone (Dec, 21, 2018), Macbeth Act 1, scene 5/Key scene/, [Video], YouTube, https://youtu.be/EN1BfA5YwSM
- Comics and Lit (Nov 23, 2022), Macbeth Act 1, scene 7 Analysis (GSCE), [Video], YouTube, https://youtu.be/qwFroVU8Jag
- MyShakespeare, MyMacbeth, https://myshakespeare.com/
